Термин биодиверзитет први пут се помиње почетком осамдесетих година и у ширем смислу означава свеобухватну варијабилност биљака, животиња, гљива и микроорганизама на планети Земљи. Према Конвенцији о биолошкој разноврсности, одржаној у Рио де Женеиру 1992. године, биодиверзитет је дефинисан као „варијабилност међу живим организмима, укључујући између осталог, копнене, морске и друге водене екосистеме чији су они део; ово укључује диверзитет унутар врста, између врста и између екосистема“. Како још увек не постоји општеприхваћена дефиниција биодиверзитета, можемо рећи и да биодиверзитет означава свеукупност гена (генетички диверзитет), врста (специјски диверзитет) и екосистема (екосистемски диверзитет) на Земљи. Главни фактори угрожавања биодиверзитета у времену у којем живимо су измена и фрагментација станишта, претерана експлоатација ресурса, различите врсте загађивања, као и насељавање инвазивних и алохтоних врста.
Прикупљање података о биолошкој разноврсности једне земље основни је корак ка валоризацији природног богатства и планирању мера заштите биодиверзитета. Пројекат Биологер је намењен управо томе. Биологер заједница ради на прикупљању података о биодиверзитету, што је значајно, како за познавање распрострањења таксона, тако и за процену природних вредности подручја. Како би прикупљени подаци били веродостојни и употребљиви, дефинисана су три основна корака: унос, верификација и приказ податка.
Унос је налаз таксона, који се састоји од низа података прикупљених на терену, из научне збирке или стручне литературе. Један унос може садржати податке попут: назива таксона, географске ширине и дужине, фотографије налаза, надморске висине на којој је забележен таксон и још много тога. Податке уноси Корисник директно у базу или преко Андроид апликације под једном од доступних лиценци. Корисник бира жељену лиценцу при регистрацији на платформу, у подешавањима и/или приликом појединачног уноса податка. Саветујемо Корисницима да избегавају затворене лиценце, пошто тиме умањују употребљивост налаза.
Сви подаци унесени у базу долазе до другог корака, верификације налаза од стране Уредника. У циљу поуздане верификације налаза пожељно је да Корисници доставе што више информација о налазима са терена. Уредници одобравају налазе или их означавају као налазе које није могуће идентификовати. Корисник у сваком тренутку може допунити налаз уколико поседује додатне податке који могу допринети идентификацији таксона.
Трећи корак јесте картографски приказ података осталим Корисницима базе и трећим лицима. Приказ података регулисан је раније наведеним лиценцама. Прецизне информације о сваком појединачном податку имају: Корисник који је унео податак, Уреднички тим дате таксономске групе и Администратори. За податке чији је приказ ограничен (Делимично отворена и Затворена лиценца) Уредници и Администратори у договору са Корисником доносе одлуку о начину коришћења таквих података уколико се за то укаже потреба.